Moje iskustvo trudnoće

Dan kada sam videla dve crtice na testu za trudnoću je dan kada sam prvi put uopšte pomislila da budem majka. To mi nikad nije bilo na listi prioriteta i iako sam tada bila u dugogodišnjoj vezi, za mene je majčinstvo bilo tamo negde u budućnosti. Međutim, kada mi se desilo ranije nego što sam ga planirala, shvatila sam to kao jedan ozbiljan zadatak. Toliko ozbiljan da sam počela sa pripremama već u 6. nedelji trudnoće, kada sam završila obuku za dule - čime se danas bavim.

Kroz trudnoću sam se susrela sa raznim strahovima, postala sam ranjivija i emotivnija i po prvi put dozvolila toj nežnoj strani mene da se izrazi i da joj pružim ljubav. Kako je trudnoća prolazili, a ja bila sve dublje u procesu samospoznaje osetila sam koliko mi znači da me neko samo razume, samo sasluša, samo bude tu i podrži me u mojim željama. Uprkos tome što je moj doktor bio u strahu da će porođaj biti težak jer sam ja dobila preko 34kg i uprkos pretpostavkama da će beba biti prevelika i da ću ja mnogo krvariti, ja sam odlučila da slušam svoju intuiciju i iskoristim znanje koje imam kako bih svesno prošla kroz porođaj.

Više dana sam preplakala nego što sam uživala u trudnoći. Kada vam poslednja 3 meseca trudnoće govore kako svojim odlukama možete naštetiti bebi, nije vam svejedno. Iako istraživanja pokazuju drugačije i iako sve šta sam čula nije uopšte rezonovalo sa mnom, do samog kraja je postojao crv sumnje - da li sam ja u pravu ili sam luda što osećam da je sve okej. Osećala sam da je moja beba idealne veličine da je ja rodim. Osećala sam da je moje telo jako i zdravo. Osećala sam da sve jeste u redu. Iznova i iznova sam sebe podsećala na to i tražila podršku od malo osoba za koje sam znala da mogu da mi pruže takvu podršku kakva mi treba.

Tek na kraju trudnoće sam shvatila da sam mogla više da uživam i odlučila sam da se ne kajem već da na najbolji mogući način iskoristim tih poslednjih par nedelja i da nadoknadim sve što nisam bila prisutna sa bebom, za sve strahove koje sam imala, sada sam uživala, šetala, slušala afirmacije i povezivala se sa bebom.

Na kraju trudnoće jeste teško jer nas uhvati neki neizdrž, ali u isto vreme je i odlična prilika da se celo iskustvo trudnoće zaokruži, jer istina je da nikad više nećete biti trudni sa tom bebom. Jednom kad se rodi, to je to, ta trudnoća je gotova zauvek. Kada probamo s te strane da gledamo, počnemo više da cenimo svaki trenutak i ti poslednji dani ipak deluju lakše.

Kada sam osetila da je vreme za porođaj, odlučila sam da probam nekoliko prirodnih načina indukcije 03. Juna 2020 i tako sam kroz šetnju, ples i stimulaciju bradavica započela ispadanje sluznog čepa dan kasnije. Kontrakcije su počele 04. Juna oko 20h, a Zara se rodila sutradan, 05. Juna u 15:54. Tako se moja trudnoća završila i otpočelo je majčinstvo gde sam držala bebu opet blizu mog srca samo sa druge strane.

Scroll to Top